Font Size
2 Самуило 19
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
2 Самуило 19
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
19 Јоаву јавише: »Ено цар плаче и тугује за Авесаломом.«
2 Тако се тога дана победа претвори у жалост за сву војску, јер је војска чула да цар тугује за својим сином. 3 Војска се тога дана кришом врати у град, као што се кришом враћа војска која се осрамотила побегавши из боја.
4 Покривши лице, цар је ридао из свега гласа: »Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«
5 Јоав оде цару у кућу и рече: »Данас си понизио све своје војнике, који су управо спасли живот и теби и твојим синовима и кћерима, и твојим женама и наложницама. 6 Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си јасно показао да ти ништа не значе ни заповедници ни војници, јер видим да би ти било милије да је Авесалом данас жив, а сви ми мртви. 7 Него, сада изађи и ободри своје војнике. Јер, кунем ти се ГОСПОДОМ, ако не изађеш, до ноћи ти неће остати ни један једини човек. То ће ти бити гора несрећа од свих које су те снашле од твоје младости до сада.«
8 Тада цар устаде и седе у капији.
Када су војсци јавили: »Ено цар седи у капији«, сва војска дође пред цара.
Давид се враћа у Јерусалим
У међувремену су Израелци побегли својим кућама. 9 Народ је по свим Израеловим племенима расправљао међу собом говорећи: »Цар нас је спасао из руку наших непријатеља. Избавио нас је из руку Филистејаца, а сада је побегао из земље због Авесалома. 10 А Авесалом, кога смо помазали за свога цара, погинуо је у боју. Па што сад нико не говори о томе да цара треба довести назад?«
11 То што се причало по свем Израелу дође и до Давидових одаја, па он посла гласнике свештеницима Садоку и Авиатару с поруком: »Питајте старешине Јуде: ‚Зашто да ви будете последњи који ће помоћи цару да се врати у своју палату? 12 Ви сте моја сабраћа, моја крв[a]. Зашто да будете последњи који ће помоћи цару да се врати?‘ 13 А Амаси реците: ‚Зар ти ниси моја крв? Нека ме Бог најстроже казни ако од сада не будеш главни заповедник моје војске место Јоава.‘«
14 Сви Јудеји се једногласно сложише, па поручише цару: »Врати се са свим својим слугама.«
15 Тада цар крену да се врати и дође до реке Јордан. Јудеји дођоше у Гилгал да га дочекају и преведу преко Јордана. 16 У сусрет Давиду с Јудејима похита и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима. 17 С њим је било хиљаду Венијаминоваца и Цива, Саулов домоуправитељ, са својих петнаест синова и двадесет слугу. Сви они похиташе преко Јордана, где је био цар. 18 Пређоше преко газа да превезу цареве укућане и да изврше све што буде желео.
Када је прешао преко Јордана, Шими син Герин паде ничице пред цара, 19 па му рече: »Не сматрај ме кривим, господару. Заборави зло које сам ја, твој слуга, учинио оног дана кад си одлазио из Јерусалима. Не мисли више о томе, 20 јер знам да сам згрешио. Зато сам, ево, данас дошао први од целог Јосифовог племена да дочекам тебе, свога господара цара.«
21 Тада Авишај син Церујин рече: »Шимија треба погубити! Проклињао је помазаника ГОСПОДЊЕГ!«
22 На то Давид рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Данас сте ми постали противници. Зар данас треба некога погубити у Израелу? Зар ја не знам да сам од данас опет цар над Израелом?«
23 Онда уз заклетву обећа Шимију: »Нећеш умрети.«
24 А и Саулов је унук Мефивошет био дошао да дочека цара. Није неговао ноге, ни подрезивао бркове, ни прао одећу од дана када је цар отишао, па све до дана када се вратио жив и здрав.
25 Када је из Јерусалима дошао у сусрет цару, овај га упита: »Зашто ниси пошао са мном, Мефивошете?«
26 »Мој господару царе«, одговори Мефивошет, »мој слуга Цива ме је преварио. Пошто сам ја, твој слуга, хром, рекао сам му: ‚Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем с царем.‘ 27 А он ме је оклеветао код тебе. Али ти си, мој господару царе, попут Божијег анђела. Зато учини како мислиш да је најбоље. 28 Јер, нико од породице мога деде није заслужио од мога господара цара ништа друго осим смрти, а ти си мене ипак примио међу оне који једу за твојом трпезом. Па откуда ми онда право да ти се жалим?«
29 А цар му рече: »Не троши више речи. Одлучио сам да ти и Цива поделите њиве.«
30 »Нека Цива узме све«, рече Мефивошет цару, »само када си се ти, мој господару царе, вратио кући жив и здрав!«
31 И Барзилај Гилађанин је био дошао из Рогелима да с царем пређе преко Јордана и да га оданде испрати. 32 Барзилај је већ био веома стар – имао је осамдесет година. Док је цар боравио у Маханајиму, Барзилај га је снабдевао, јер је био врло имућан.
33 Цар рече Барзилају: »Пређи са мном преко и остани код мене у Јерусалиму, да се ја старам о теби.«
34 Али Барзилај одговори цару: »А колико ми то још година живота остаје да бих сада ишао с царем у Јерусалим? 35 Сада ми је осамдесет година. Умем ли да разликујем добро и зло? Могу ли ја, твој слуга, да препознам укус онога што једем и пијем? Могу ли још да чујем гласове певача и певачица? Зашто да ти будем на терет, мој господару царе? 36 Само ћу прећи преко Јордана с тобом и мало те отпратити. Зашто би ме ти тако наградио? 37 Пусти ме да се вратим, да умрем у свом граду, близу гробнице свога оца и мајке. Али, ево твога слуге Кимхама. Нека он пређе с тобом, па за њега учини како мислиш да је најбоље.«
38 Тада цар рече: »Добро, Кимхам ће прећи са мном, и ја ћу за њега учинити како ти мислиш да је најбоље. За тебе ћу учинити што год желиш.«
39 Сав народ пређе преко реке Јордан. Када је цар прешао преко, пољуби Барзилаја и благослови га, па се овај врати својој кући.
40 Када је цар прешао у Гилгал, с њим је прешао и Кимхам. Цару је при преласку помогла сва Јудина војска и пола Израелове.
41 Сви Израелци почеше да долазе цару и да га питају: »Зашто су те наша браћа Јудеји отели и довели преко Јордана с твојим укућанима и са свим твојим слугама?«
42 А Јудеји одговорише Израелцима: »Зато што је цар наш близак род. Што се љутите због тога? Јесмо ли јели на царев рачун? Јесмо ли ишта узели за себе?«
43 Тада Израелци рекоше Јудејима: »Ми имамо десет удела у цару, па стога полажемо веће право на цара. Зашто нас, онда, презирете? Зар нисмо ми први предложили да се цар врати?«
Али Јудеји одвратише још жешће него Израелци.
Footnotes
- 19,12 моја крв Дословно: моје кости и месо; исто и у 13. стиху.
2 Књига Самуилова 19
New Serbian Translation
2 Књига Самуилова 19
New Serbian Translation
Давид жали за Авесаломом
19 Јоаву су јавили: „Ено, цар плаче и тугује за Авесаломом!“ 2 Тако се победа тога дана претворила у жалост за сав народ, јер је народ чуо да цар тугује за својим сином. 3 Тог дана се народ ушуњао у град, као народ који се посрамљено ушуња кад побегне из битке. 4 А цар је покрио своје лице плачући на глас: „Авесаломе, сине мој! Авесаломе, сине мој, сине мој, сине мој!“
5 Тада је Јоав дошао цару у кућу и рекао му: „Данас си осрамотио своје слуге које су спасле живот теби, твојим синовима и ћеркама, и твојим женама и иночама, 6 пошто волиш оне који те мрзе и мрзиш оне који те воле. Данас си јавно показао да ти није стало ни до војвода ни до слугу, јер данас видим да би ти било драго да је Авесалом остао жив, а да смо сви ми мртви. 7 А сад устани и иди и обрати се љубазно својим слугама, јер заклињем се Господом: ако не изађеш, ни један човек неће остати с тобом ове ноћи, па ће ова невоља бити гора од сваке која те је задесила од твоје младости до сада.“
8 Тада је цар устао и сео код градских врата. Кад су народу јавили: „Цар седи код градских врата“, сав је народ дошао пред цара.
Израиљци су, пак, побегли својим кућама.
9 А сав народ се расправљао по свим Израиљевим племенима, говорећи: „Цар нас је избавио из руку наших непријатеља и спасао нас из руку Филистејаца, а сада је морао да побегне из земље од Авесалома. 10 Али Авесалом, кога смо помазали да влада над нама, је погинуо у бици. Стога, зашто ништа не предузимате да вратите цара?“
11 Тада је цар Давид послао поруку свештеницима Садоку и Авијатару: „Реците Јудиним старешинама: ’Зашто да ви будете последњи који ће вратити цара у његову кућу?’ – Наиме, оно што се говорило по свем Израиљу је дошло до цара у његову кућу – 12 Јер, ви сте моја браћа, моја крв и месо. Зашто да будете последњи који ће вратити цара? 13 А Амаси реците: ’Зар ти ниси моја крв и месо? Нека ми Господ тако учини и нека још дода, ако доживотно не будеш војвода моје војске уместо Јоава!’“
14 Тако је задобио срца свих Јудејаца као једног човека, па су послали цару поруку: „Врати се и ти и твоје слуге.“ 15 Тада се цар вратио и дошао до Јордана, а Јудејци су дошли у Галгал да се сретну с царем и да га преведу преко Јордана.
Давидов повратак у Јерусалим
16 Тада је Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима, заједно са људима из Јуде, похитао цару у сусрет. 17 С њим је било хиљаду људи из Венијаминовог племена, као и Сива, слуга из Сауловог дома са својих петнаест синова и двадесет слугу. Они су дошли до Јордана пред цара. 18 Док су преводили царев дом да га доведу, и да чини што му се чини добро, Семај, син Гирин, паде ничице пред царем баш кад је овај требало да пређе преко Јордана. 19 Семај рече цару: „Нека ме мој господар не држи кривим, и нека не памти како је твој слуга скривио против тебе онога дана кад је мој господар цар изашао из Јерусалима; нека мој господар не узме то к срцу. 20 Јер твој слуга зна да је скривио. Али, ето, ја сам, од свег дома Јосифовог, први дошао да дочекам мог господара цара.“
21 Ависај, син Серујин, рече: „Зар не би требало да Семај буде погубљен због тога, пошто је проклињао Господњег помазаника?“
22 Али Давид рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини, те ми се данас противите? Зар данас да неко буде погубљен у Израиљу? Зар не знам да сам данас цар над Израиљем?“
23 Цар рече Семају: „Нећеш бити погубљен.“ И закле му се цар.
Сусрет Мефивостеја и цара
24 Тако је и Саулов син Мефивостеј сишао да дочека цара. Он се није бринуо за своје ноге, није подрезивао браду, нити је прао своју одећу од дана кад је цар отишао до дана кад се вратио у миру. 25 Кад је дошао из Јерусалима да дочека цара, цар му рече: „Зашто ниси пошао са мном, Мефивостеју?“
26 Он одговори: „Господару мој, царе, мој слуга ме је обмануо, јер твој му је слуга рекао: ’Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем са царом’, јер је твој слуга хром. 27 А он је оцрнио твога слугу пред мојим господарем царем. Али мој господар цар је као Анђео Божији; уради како ти се чини добро. 28 Јер сав дом мога оца није заслужио ништа друго осим смрти од мога господара цара. Ипак, ти си посадио свога слугу међу оне који једу за твојим столом. Какво онда право имам да још нешто тражим од цара?“
29 Цар одговори: „Зашто и даље трошиш речи? Одређујем да ти и Сива поделите земљу међу собом.“
30 Мефивостеј рече цару: „Нека узме све, само кад се мој господар цар вратио у миру у свој дом!“
Давидова наклоност према Варзелају
31 Варзелај Галађанин дође из Рогелима и пређе преко Јордана с царем, да га испрати код Јордана. 32 Варзелај је био веома стар; било му је осамдесет година. Он је снабдевао цара храном, док је цар боравио у Маханајиму; био је, наиме, веома богат човек.
33 Цар рече Варзелају: „Пређи са мном, а ја ћу се старати о теби код себе у Јерусалиму.“ 34 Варзелај одговори цару: „Колико ми је још дана остало да живим, да бих ишао с царом у Јерусалим? 35 Данас ми је осамдесет година. Знам ли још шта је добро а шта лоше? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Може ли још слушати глас певача и певачица? Зашто да твој слуга још буде на терету своме господару цару? 36 Твој ће слуга поћи с царем мало даље од Јордана. Зашто цар хоће да ме награди оваквом наградом? 37 Допусти своме слузи да се врати и умре у свом граду где је гроб мога оца и моје мајке. Али, ево, ту је твој слуга Химам; нека он пређе с мојим господарем царем. Уради за њега што ти се чини добро.“
38 Цар рече: „Нека онда Химам пође са мном, а ја ћу учинити за њега што се теби буде чинило добро; што год желиш, ја ћу то учинити за њега.“
39 Затим је сав народ прешао преко Јордана. Након што је цар прешао на другу страну, пољубио је Варзелаја и благословио га, па се овај вратио у своје место.
40 Кад је цар прешао у Галгал, с њим је прешао и Химам. С царем је прешао сав Јудин народ и половина израиљског народа.
41 Затим су и сви Израиљци дошли к цару и рекли му: „Зашто су те наша браћа Јудејци украли и превели преко Јордана, и цара и све Давидове људе?“
42 Сви Јудејци одговорише Израиљцима на то: „Зато што нам је цар род. Зашто се љутите због тога? Јесмо ли јели од цареве хране? Да ли нам је шта даровао?“
43 Израиљци одговорише Јудејцима: „Ми имамо десет делова у цара, те имамо више права на Давида од вас. Зашто нас онда презирете? Нисмо ли баш ми први предложили да вратимо нашег цара?“
Ипак, речи Јудејаца су биле теже од речи Израиљаца.
2 Samuel 19
New International Version
2 Samuel 19
New International Version
19 [a]Joab was told, “The king is weeping and mourning for Absalom.” 2 And for the whole army the victory that day was turned into mourning, because on that day the troops heard it said, “The king is grieving for his son.” 3 The men stole into the city that day as men steal in who are ashamed when they flee from battle. 4 The king covered his face and cried aloud, “O my son Absalom! O Absalom, my son, my son!”
5 Then Joab went into the house to the king and said, “Today you have humiliated all your men, who have just saved your life and the lives of your sons and daughters and the lives of your wives and concubines. 6 You love those who hate you and hate those who love you. You have made it clear today that the commanders and their men mean nothing to you. I see that you would be pleased if Absalom were alive today and all of us were dead. 7 Now go out and encourage your men. I swear by the Lord that if you don’t go out, not a man will be left with you by nightfall. This will be worse for you than all the calamities that have come on you from your youth till now.”(A)
8 So the king got up and took his seat in the gateway. When the men were told, “The king is sitting in the gateway,(B)” they all came before him.
Meanwhile, the Israelites had fled to their homes.
David Returns to Jerusalem
9 Throughout the tribes of Israel, all the people were arguing among themselves, saying, “The king delivered us from the hand of our enemies; he is the one who rescued us from the hand of the Philistines.(C) But now he has fled the country to escape from Absalom;(D) 10 and Absalom, whom we anointed to rule over us, has died in battle. So why do you say nothing about bringing the king back?”
11 King David sent this message to Zadok(E) and Abiathar, the priests: “Ask the elders of Judah, ‘Why should you be the last to bring the king back to his palace, since what is being said throughout Israel has reached the king at his quarters? 12 You are my relatives, my own flesh and blood. So why should you be the last to bring back the king?’ 13 And say to Amasa,(F) ‘Are you not my own flesh and blood?(G) May God deal with me, be it ever so severely,(H) if you are not the commander of my army for life in place of Joab.(I)’”
14 He won over the hearts of the men of Judah so that they were all of one mind. They sent word to the king, “Return, you and all your men.” 15 Then the king returned and went as far as the Jordan.
Now the men of Judah had come to Gilgal(J) to go out and meet the king and bring him across the Jordan. 16 Shimei(K) son of Gera, the Benjamite from Bahurim, hurried down with the men of Judah to meet King David. 17 With him were a thousand Benjamites, along with Ziba,(L) the steward of Saul’s household,(M) and his fifteen sons and twenty servants. They rushed to the Jordan, where the king was. 18 They crossed at the ford to take the king’s household over and to do whatever he wished.
When Shimei son of Gera crossed the Jordan, he fell prostrate before the king 19 and said to him, “May my lord not hold me guilty. Do not remember how your servant did wrong on the day my lord the king left Jerusalem.(N) May the king put it out of his mind. 20 For I your servant know that I have sinned, but today I have come here as the first from the tribes of Joseph to come down and meet my lord the king.”
21 Then Abishai(O) son of Zeruiah said, “Shouldn’t Shimei be put to death for this? He cursed(P) the Lord’s anointed.”(Q)
22 David replied, “What does this have to do with you, you sons of Zeruiah?(R) What right do you have to interfere? Should anyone be put to death in Israel today?(S) Don’t I know that today I am king over Israel?” 23 So the king said to Shimei, “You shall not die.” And the king promised him on oath.(T)
24 Mephibosheth,(U) Saul’s grandson, also went down to meet the king. He had not taken care of his feet or trimmed his mustache or washed his clothes from the day the king left until the day he returned safely. 25 When he came from Jerusalem to meet the king, the king asked him, “Why didn’t you go with me,(V) Mephibosheth?”
26 He said, “My lord the king, since I your servant am lame,(W) I said, ‘I will have my donkey saddled and will ride on it, so I can go with the king.’ But Ziba(X) my servant betrayed me. 27 And he has slandered your servant to my lord the king. My lord the king is like an angel(Y) of God; so do whatever you wish. 28 All my grandfather’s descendants deserved nothing but death(Z) from my lord the king, but you gave your servant a place among those who eat at your table.(AA) So what right do I have to make any more appeals to the king?”
29 The king said to him, “Why say more? I order you and Ziba to divide the land.”
30 Mephibosheth said to the king, “Let him take everything, now that my lord the king has returned home safely.”
31 Barzillai(AB) the Gileadite also came down from Rogelim to cross the Jordan with the king and to send him on his way from there. 32 Now Barzillai was very old, eighty years of age. He had provided for the king during his stay in Mahanaim, for he was a very wealthy(AC) man. 33 The king said to Barzillai, “Cross over with me and stay with me in Jerusalem, and I will provide for you.”
34 But Barzillai answered the king, “How many more years will I live, that I should go up to Jerusalem with the king? 35 I am now eighty(AD) years old. Can I tell the difference between what is enjoyable and what is not? Can your servant taste what he eats and drinks? Can I still hear the voices of male and female singers?(AE) Why should your servant be an added(AF) burden to my lord the king? 36 Your servant will cross over the Jordan with the king for a short distance, but why should the king reward me in this way? 37 Let your servant return, that I may die in my own town near the tomb of my father(AG) and mother. But here is your servant Kimham.(AH) Let him cross over with my lord the king. Do for him whatever you wish.”
38 The king said, “Kimham shall cross over with me, and I will do for him whatever you wish. And anything you desire from me I will do for you.”
39 So all the people crossed the Jordan, and then the king crossed over. The king kissed Barzillai and bid him farewell,(AI) and Barzillai returned to his home.
40 When the king crossed over to Gilgal, Kimham crossed with him. All the troops of Judah and half the troops of Israel had taken the king over.
41 Soon all the men of Israel were coming to the king and saying to him, “Why did our brothers, the men of Judah, steal the king away and bring him and his household across the Jordan, together with all his men?”(AJ)
42 All the men of Judah answered the men of Israel, “We did this because the king is closely related to us. Why are you angry about it? Have we eaten any of the king’s provisions? Have we taken anything for ourselves?”
43 Then the men of Israel(AK) answered the men of Judah, “We have ten shares in the king; so we have a greater claim on David than you have. Why then do you treat us with contempt? Weren’t we the first to speak of bringing back our king?”
But the men of Judah pressed their claims even more forcefully than the men of Israel.
Footnotes
- 2 Samuel 19:1 In Hebrew texts 19:1-43 is numbered 19:2-44.
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Copyright © 2003 by Bible League International
New Serbian Translation (NSP)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.