Add parallel Print Page Options

Јелисије исцељује арамејског заповедника

Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу.

Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене.

Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.«

Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка.

»Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.«

И Неман оде, поневши са собом десет таланата[a] сребра, шест хиљада шекела[b] злата и десет одела. У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.«

Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!«

Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.«

И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће.

10 Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.«

11 Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе. 12 Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?«

И окрену се и оде бесан.

13 Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?«

14 На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета.

15 Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку.

Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.«

16 Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.«

И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде.

17 »Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ. 18 Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.«

19 »Иди у миру«, рече Јелисије.

Пошто је Неман превалио део пута, 20 Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.«

21 И Гехази пожури за Неманом.

Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?«

22 »Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант[c] сребра и два одела.‘«

23 »Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем. 24 Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше, 25 а он оде и стаде пред свога господара Јелисија.

»Где си био, Гехази?« упита га Јелисије.

»Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази.

26 Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње? 27 Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.«

И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.

Footnotes

  1. 5,5 десет таланата Око 340 килограма.
  2. 5,5 шест хиљада шекела 68,4 килограма.
  3. 5,22 талант Око 34 килограма.

Наманово исцељење

Наман, заповедник војске арамејског цара, био је човек од великог значаја за свога господара; ценио га је, јер је преко њега Господ давао победе Арамејцима. Али иако је био велики ратник, био је губавац.

Једном кад су Арамејци извршили упад, довели су из израиљске земље младу девојку; она је послуживала Наманову жену. Она рече својој господарици: „О, само кад би мој господар отишао пророку у Самарији! Он би га исцелио од губе.“

Наман оде и јави то своме господару, говорећи: „Тако и тако је рекла девојка из израиљске земље.“ Арамејски цар рече: „Иди онда, а ја ћу послати писмо израиљском цару.“ Он оде и понесе са собом десет таланата[a] сребра, шест хиљада шекела[b] злата, и десет пари одеће. Са собом је донео писмо израиљском цару у коме је писало: „Са овим писмом ти шаљем и свога слугу Намана да га исцелиш од губе.“

Кад је израиљски цар прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, да могу да усмрћујем и оживљавам, те ми овај шаље писмо да исцелим човека од губе? Погледајте како тражи повод да ме изазове!“

Кад је Јелисеј, човек Божији, чуо да је израиљски цар раздерао своју одећу, послао је поруку цару: „Зашто си раздерао своју одећу? Нека дође к мени, да зна да има пророк у Израиљу.“ Наман дође са својим коњима и кочијама, и стане код врата Јелисејеве куће. 10 А Јелисеј му посла гласника: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и обновиће се твоје тело, па ћеш бити чист.“

11 Али Наман се наљути, оде и рече: „Ја сам мислио да ће он изаћи к мени, стати и призвати име Господа, Бога свога, и да ће махнути руком над оболелим местом и исцелити ме од губе! 12 Нису ли Авана и Фарфар, дамашћанске реке, боље од свих израиљских вода? Нисам ли могао да се окупам у њима и будем чист?!“ Он се окрену и оде бесан.

13 Но, његове слуге му приступише и рекоше: „Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто велико, зар не би то урадио? Нећеш ли пре урадити то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист?!’“ 14 Он сиђе и загњури седам пута у Јордан по речи човека Божијег, и тело му се обнови, те постаде чисто као тело младог момка.

15 Тада се вратио к човеку Божијем са свом својом пратњом; ушао је и стао пред њега, рекавши: „Ево, сада знам да нема другог Бога на свој земљи, осим у Израиљу. Стога прими дар од свога слуге.“

16 Јелисеј рече: „Живога ми Господа коме служим, нећу узети ништа!“ Наман је наваљивао на њега да узме, али он је одбио.

17 Наман рече: „Ако нећеш, нека се твоме слузи да толико земље колико две мазге могу да понесу, јер твој слуга неће више приносити свеспалнице и жртве другим боговима, осим Господу. 18 Ипак, нека Господ опрости ово своме слузи: кад мој господар улази у Римонов храм да се тамо поклони, и он се ослони на моју руку, тако да и ја морам да се поклоним у Римоновом храму – кад се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека то Господ опрости своме слузи.“

19 Он одговори: „Иди с миром.“ Али кад је Наман мало одмакао, 20 Гијезије, слуга Јелисеја, човека Божијег, рече у себи: „Мој господар је олако пустио тог Намана Арамејца, пошто није узео од њега ништа од онога што је донео.“

21 Тада је Гијезије похитао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сишао је са своје кочије да га дочека, и рекао му: „Је ли све у реду?“

22 Он одговори: „У реду је. Мој господар ме је послао да кажем: ’Ево, баш сад су ми дошла два момка од пророчких синова из Јефремове горе. Дај, молим те, за њих један таланат[c] сребра и два пара одеће.’“

23 Наман рече: „Узми и два таланта.“ И пошто је наваљивао на њега да узме, завезао му је два таланта[d] сребра у две вреће и два пара одеће. Затим му је дао два момка, који су их носили пред њим. 24 Кад је дошао до брда, узео их је од њих и склонио у кућу. Потом је послао људе, и они оду.

25 Онда је дошао и стао пред свога господара. „Где си био, Гијезије?“ – упита га Јелисеј.

Он одговори: „Твој слуга није никуд ишао.“

26 Јелисеј му рече: „Није ли моје срце било тамо кад је човек сишао са своје кочије да те дочека? Зар је ово време да се узме сребро и да се стекне одећа, маслињаци и виногради, ситна и крупна стока, и слуге и слушкиње? 27 Зато ће се Наманова губа прилепити за тебе и за твоје потомство до века.“ Гијезије оде од њега губав, бео као снег.

Footnotes

  1. 5,5 Око 340 kg.
  2. 5,5 Око 70 kg.
  3. 5,22 Око 34 kg.
  4. 5,23 Око 70 kg.

Naaman Healed of Leprosy

Now Naaman was commander of the army of the king of Aram.(A) He was a great man in the sight of his master and highly regarded, because through him the Lord had given victory to Aram. He was a valiant soldier, but he had leprosy.[a](B)

Now bands of raiders(C) from Aram had gone out and had taken captive a young girl from Israel, and she served Naaman’s wife. She said to her mistress, “If only my master would see the prophet(D) who is in Samaria! He would cure him of his leprosy.”

Naaman went to his master and told him what the girl from Israel had said. “By all means, go,” the king of Aram replied. “I will send a letter to the king of Israel.” So Naaman left, taking with him ten talents[b] of silver, six thousand shekels[c] of gold and ten sets of clothing.(E) The letter that he took to the king of Israel read: “With this letter I am sending my servant Naaman to you so that you may cure him of his leprosy.”

As soon as the king of Israel read the letter,(F) he tore his robes and said, “Am I God?(G) Can I kill and bring back to life?(H) Why does this fellow send someone to me to be cured of his leprosy? See how he is trying to pick a quarrel(I) with me!”

When Elisha the man of God heard that the king of Israel had torn his robes, he sent him this message: “Why have you torn your robes? Have the man come to me and he will know that there is a prophet(J) in Israel.” So Naaman went with his horses and chariots and stopped at the door of Elisha’s house. 10 Elisha sent a messenger to say to him, “Go, wash(K) yourself seven times(L) in the Jordan, and your flesh will be restored and you will be cleansed.”

11 But Naaman went away angry and said, “I thought that he would surely come out to me and stand and call on the name of the Lord his God, wave his hand(M) over the spot and cure me of my leprosy. 12 Are not Abana and Pharpar, the rivers of Damascus, better than all the waters(N) of Israel? Couldn’t I wash in them and be cleansed?” So he turned and went off in a rage.(O)

13 Naaman’s servants went to him and said, “My father,(P) if the prophet had told you to do some great thing, would you not have done it? How much more, then, when he tells you, ‘Wash and be cleansed’!” 14 So he went down and dipped himself in the Jordan seven times,(Q) as the man of God had told him, and his flesh was restored(R) and became clean like that of a young boy.(S)

15 Then Naaman and all his attendants went back to the man of God(T). He stood before him and said, “Now I know(U) that there is no God in all the world except in Israel. So please accept a gift(V) from your servant.”

16 The prophet answered, “As surely as the Lord lives, whom I serve, I will not accept a thing.” And even though Naaman urged him, he refused.(W)

17 “If you will not,” said Naaman, “please let me, your servant, be given as much earth(X) as a pair of mules can carry, for your servant will never again make burnt offerings and sacrifices to any other god but the Lord. 18 But may the Lord forgive your servant for this one thing: When my master enters the temple of Rimmon to bow down and he is leaning(Y) on my arm and I have to bow there also—when I bow down in the temple of Rimmon, may the Lord forgive your servant for this.”

19 “Go in peace,”(Z) Elisha said.

After Naaman had traveled some distance, 20 Gehazi, the servant of Elisha the man of God, said to himself, “My master was too easy on Naaman, this Aramean, by not accepting from him what he brought. As surely as the Lord(AA) lives, I will run after him and get something from him.”

21 So Gehazi hurried after Naaman. When Naaman saw him running toward him, he got down from the chariot to meet him. “Is everything all right?” he asked.

22 “Everything is all right,” Gehazi answered. “My master sent me to say, ‘Two young men from the company of the prophets have just come to me from the hill country of Ephraim. Please give them a talent[d] of silver and two sets of clothing.’”(AB)

23 “By all means, take two talents,” said Naaman. He urged Gehazi to accept them, and then tied up the two talents of silver in two bags, with two sets of clothing. He gave them to two of his servants, and they carried them ahead of Gehazi. 24 When Gehazi came to the hill, he took the things from the servants and put them away in the house. He sent the men away and they left.

25 When he went in and stood before his master, Elisha asked him, “Where have you been, Gehazi?”

“Your servant didn’t go anywhere,” Gehazi answered.

26 But Elisha said to him, “Was not my spirit with you when the man got down from his chariot to meet you? Is this the time(AC) to take money or to accept clothes—or olive groves and vineyards, or flocks and herds, or male and female slaves?(AD) 27 Naaman’s leprosy(AE) will cling to you and to your descendants forever.” Then Gehazi(AF) went from Elisha’s presence and his skin was leprous—it had become as white as snow.(AG)

Footnotes

  1. 2 Kings 5:1 The Hebrew for leprosy was used for various diseases affecting the skin; also in verses 3, 6, 7, 11 and 27.
  2. 2 Kings 5:5 That is, about 750 pounds or about 340 kilograms
  3. 2 Kings 5:5 That is, about 150 pounds or about 69 kilograms
  4. 2 Kings 5:22 That is, about 75 pounds or about 34 kilograms