Add parallel Print Page Options

Свети приноси

22 Господ рече Мојсију: „Реци Арону и његовим синовима да пажљиво поступају са посвећеним прилозима Израиљаца, које ми посвећују, да не би оскрнавили моје свето име. Ја сам Господ!

Реци им: ’Ако било ко од ваших потомака, у свим вашим нараштајима, приђе посвећеним приносима, које Израиљци посвећују Господу, док је нечист, нека се такав човек истреби преда мном. Ја сам Господ!

Ако неко од Аронових потомака има губу или излив, нека не једе од посвећених приноса док се не очисти. Ко год дотакне нешто што се онечистило мртвим телом, или има излив семена, или дотакне каквог гмизавца, па постане нечист, или дотакне човека и тако постане нечист – каква год да је његова нечистоћа – човек који дотакне тако нешто, биће нечист до вечери. Он не сме јести од посвећених приноса, док не опере тело у води. Кад сунце зађе, биће чист. Након тога може да једе од посвећених приноса, јер то му је храна. Нека не једе цркотину или што је раздерала звер, да се не би оскрнавио о њу. Ја сам Господ!

Стога нека чувају мој налог, да не навуку на себе грех и не умру ради њега, уколико се оскрнаве. Ја сам Господ који их посвећујем!

10 Непосвећени нека не једе посвећени принос. Посвећени принос не смеју јести ни гост свештеников ни његов надничар. 11 Али, ако свештеник купи некога новцем као својину, тај може јести принос. Хлеб смеју јести и они који су рођени у његовом дому. 12 Ако се свештеникова ћерка уда за човека из другог племена[a], она не сме јести од светих приноса. 13 Ако свештеникова ћерка остане удовица, или је разведена, а нема деце, па се врати у дом свога оца, као кад је била млада, она сме да једе хлеб свога оца. Ипак, ниједан световњак не сме да једе.

14 Ако човек нехотице поједе од светог приноса, нека да свештенику надокнаду за свети принос додајући петину његове вредности. 15 Нека свештеници не скрнаве посвећене приносе Израиљаца, које их они подижу Господу. 16 Допуштајући народу да једе од њихових приноса, народ би теретио грех који захтева надокнаду, јер сам ја, Господ, који их посвећује.’“

Неприхватљиве жртве

17 Господ рече Мојсију: 18 „Реци Арону, његовим синовима, и свим Израиљцима. Реци им: ’Ако неки човек из дома Израиљева, или странац који борави у Израиљу, жртвује принос да се изврши било какав завет, или даје драговољни прилог, који се приноси Господу као жртва свеспалница – 19 да би био примљен – мора принети мушко, без мане, било то јунац, овца или коза. 20 Не приносите ништа што на себи има ману, јер вам то неће бити примљено. 21 Ако неко приноси Господу жртву мира да изврши завет, или даје драговољни прилог од крупне или ситне стоке, нека буде без мане да би било примљено; не сме имати никакав недостатак. 22 Не приносите Господу што је слепо, или повређено, или осакаћено, или са чиром, или са сврабом, или са шугом. Такво не стављајте на жртвеник да се принесе Господу као паљена жртва. 23 Ипак, вола или овцу са дужим или краћим удом можете принети као добровољни прилог, али то неће бити примљено за завет. 24 А што има нагњечене, здробљене, откинуте, или одсечене мошнице, то не приносите Господу. Тако нешто немојте чинити у својој земљи. 25 Ниједну од ових животиња не примајте од странца, да бисте је принели као храну своме Богу, јер су осакаћене; на њима је мана, те вам то неће бити примљено.’“

26 Господ рече Мојсију: 27 „Када се омладе мушко теле, јагње, или коза, нека остане седам дана са својом мајком, а од осмога дана па навише биће примљено као паљена жртва Господу. 28 Не кољите вола, или овцу, и њено младо у исти дан.

29 Када приносите Господу жртву захвалницу, принесите је тако да вам буде примљена. 30 Нека се поједе истог дана; ништа не остављајте до следећег јутра. Ја сам Господ!

31 Чувајте моје заповеди и вршите их. Ја сам Господ! 32 Не скрнавите моје свето име, да би моја светост била држана међу народом израиљским. Ја сам Господ, који вас посвећујем. 33 Ја сам вас извео из египатске земље, да бих вам био Бог. Ја сам Господ!“

Footnotes

  1. 22,12 То се односи на човека који није из Левијевог племена, које је од свих израиљских племена једино било одређено за свештеничку службу.

Светост жртава

22 ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи Аарону и његовим синовима да се с поштовањем односе према светим жртвама које Израелци одвајају за мене, да не оскврнаве моје свето име. Ја сам ГОСПОД.

»Кажи им: ‚Из поколења у поколење, ако неки од ваших потомака буде нечист, а ипак приђе светим жртвама које Израелци одвајају за ГОСПОДА, нека се одстрани од мене. Ја сам ГОСПОД.

»‚Ако би неки Ааронов потомак имао заразну кожну болест или излив из тела, нека не једе свете жртве све док се не очисти. А биће нечист и ако дотакне нешто што је леш учинио нечистим; или мушкарца који има излив семена; или ако дотакне неко створење које гмиже; или човека нечистог од било које врсте нечистоће. Ако дотакне било шта од овога, биће нечист до вечери и не сме да једе свете жртве док се не окупа у води. Када сунце зађе, биће чист, и тада може да једе свете жртве, јер су оне његова храна. Нека не једе ништа угинуло ни оно што су растргле животиње. Од тога би постао нечист. Ја сам ГОСПОД. Нека се свештеници држе онога што тражим, да не навуку на себе грех, па погину зато што су се према томе односили с презиром.

10 »‚Нико осим свештеникове породице не сме да једе свете жртве, па тако ни свештеников гост ни најамник. 11 Али роб кога је свештеник купио новцем и роб који је рођен у његовој кући смеју да једу његову храну. 12 Ако се свештеникова кћи уда за некога ко није свештеник, не сме да једе ниједан од светих дарова. 13 Али, ако свештеникова кћи постане удовица или се разведе док још нема деце, па се врати да живи у очевој кући као у својој младости, онда сме да једе очеву храну. Нико осим свештеникове породице не сме да је једе.

14 »‚Ако би неко грешком јео свету жртву, нека је надокнади свештенику и дода још петину њене вредности. 15 Нека свештеници не скврнаве свете жртве које Израелци приносе ГОСПОДУ 16 допуштајући Израелцима да једу свете жртве и тако навлачећи на њих кривицу која изискује накнаду. Ја сам ГОСПОД, који их чини светима.‘«

17 ГОСПОД рече Мојсију: 18 »Кажи Аарону и његовим синовима и свим Израелцима: ‚Ако неко од Израелаца или дошљак у Израелу доведе животињу као дар – као жртву заветну или као жртву драговољну – да се принесе ГОСПОДУ као жртва паљеница, 19 нека доведе мужјака без мане од говедâ, оваца или коза да би дар био прихваћен. 20 Немојте да приносите животињу с маном, јер вам неће бити прихваћена. 21 Када неко приноси ГОСПОДУ жртву за заједништво од крупне или ситне стоке да би извршио посебан завет или као жртву драговољну, нека животиња буде беспрекорна да би била прихваћена – нека буде без мане. 22 Немојте да приносите ГОСПОДУ животињу која је слепа или хрома или повређена, или има брадавице или гнојне или цуреће ране. Ниједну такву животињу не стављајте на жртвеник као жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. 23 Изобличеног или закржљалог вола или овцу можеш да принесеш као жртву драговољну, али ти неће бити прихваћени као жртва заветна. 24 Немојте да приносите ГОСПОДУ животињу чије су мошнице нагњечене, згњечене, откинуте или одсечене. Немојте то да чините животињама у својој земљи 25 нити такве животиње примајте од странца да их приносите као храну свога Бога. Неће вам бити прихваћене, јер су изобличене и имају мане.‘«

26 ГОСПОД рече Мојсију: 27 »Када теле, јагње или јаре дођу на свет, нека седам дана остану уз своју мајку. Од осмога дана надаље биће прихватљиви за жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. 28 Не кољите краву или овцу истог дана када и њихово младунче.

29 »Када ГОСПОДУ приносите жртву захвалницу, принесите је тако да вам буде прихваћена. 30 Нека се поједе истог дана – ништа од ње не остављајте до јутра. Ја сам ГОСПОД.

31 »Држите се мојих заповести и извршавајте их. Ја сам ГОСПОД. 32 Не скврнавите моје свето име. Показаћу своју светост међу Израелцима. Ја сам ГОСПОД, који вас чини светима, 33 који вас је извео из Египта да буде ваш Бог. Ја сам ГОСПОД.«