3 Мојсијева 7

New Serbian Translation

Жртва за преступ

7 Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. ² Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. ³ Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, ⁴ оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. ⁵ Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. ⁶ Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.

⁷ Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. ⁸ Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. ⁹ Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. ¹⁰ Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.

Жртва мира

¹¹ Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.

¹² Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. ¹³ Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. ¹⁴ Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. ¹⁵ А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.

¹⁶ Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. ¹⁷ Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. ¹⁸ Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.

¹⁹ Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. ²⁰ Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. ²¹ Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“

Животињско сало се не сме јести

²² Господ рече Мојсију: ²³ „Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! ²⁴ Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. ²⁵ Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. ²⁶ Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. ²⁷ Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“

Делови за свештенике

²⁸ Господ рече Мојсију: ²⁹ „Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. ³⁰ Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, ³¹ а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. ³² Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. ³³ Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. ³⁴ Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“

³⁵ То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. ³⁶ Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.

³⁷ То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, ³⁸ који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.