Народ се буни

14 На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. ² Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! ³ Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ ⁴ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“

⁵ Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. ⁶ Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу ⁷ и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! ⁸ Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. ⁹ Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“

¹⁰ Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. ¹¹ Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? ¹² Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“

¹³ Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, ¹⁴ они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. ¹⁵ Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: ¹⁶ ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’

¹⁷ А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: ¹⁸ ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ ¹⁹ Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“

²⁰ Господ рече: „Опраштам по твојој речи. ²¹ Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, ²² ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, ²³ неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. ²⁴ А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. ²⁵ Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“

²⁶ Затим Господ рече Мојсију и Арону: ²⁷ „Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене. ²⁸ Реци им: ’Тако ми мога живота – говори Господ – учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши. ²⁹ Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене; ³⁰ ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог. ³¹ Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели. ³² А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи. ³³ Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи. ³⁴ Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана – четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’ ³⁵ То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.

³⁶ А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи, ³⁷ исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом. ³⁸ Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“

³⁹ Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио. ⁴⁰ Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“ ⁴¹ Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети. ⁴² Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља! ⁴³ Наиме, испред вас су Амаличани и Хананци, па ћете изгинути од мача. Одвратили сте се од Господа, и зато Господ неће бити с вама.“

⁴⁴ Али они пркосно наставише да се пењу на врх горја, иако ни Мојсије, ни Ковчег Господњег савеза, нису пошли из табора. ⁴⁵ Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели у горју, и потукли их, гонећи их све до Орме.