Побуна Кореја, Датана и Авирона

16 А Кореј, син Исаров, син Катов, син Левијев, Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалетов, син Рувимов, ² се побунише против Мојсија. С њима је било и две стотине педесет Израиљаца, кнезова заједнице, угледних људи, које је изабрала заједница. ³ Окупе се они против Мојсија и Арона и кажу им: „Превршили сте меру! Сва је заједница света, сваки од њих, а Господ је међу њима. Ви се постављате изнад Господње заједнице!“

⁴ Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. ⁵ Затим је рекао Кореју и свој његовој заједници: „Ујутро ће Господ обзнанити ко је његов и ко је свет, и коме допушта да ступи пред њега. Онај кога изабере, томе ће допустити да ступа пред њега. ⁶ Нека Кореј и сва његова заједница ураде ово: узмите кадионице, ⁷ па сутра у њих ставите ватру, а на њу ставите ка̂д пред Господом. Човек кога Господ изабере, тај ће бити свет. Ви сте превршили меру, синови Левијеви!“

⁸ Затим Мојсије рече Кореју: „Чујте, синови Левијеви! ⁹ Зар вам је мало што вас је Бог Израиљев издвојио из све Израиљеве заједнице и допустио да ступате пред њега, да обављате службу у Господњем Пребивалишту, и да стојите пред заједницом и служите јој? ¹⁰ Он је дозволио теби и свој твојој браћи са тобом, синовима Левијевим, да ступате пред њега, а ви још тражите и свештенство. ¹¹ Стога сте се ти и твоја заједница удружили против Господа; јер ко је Арон да гунђате против њега?“

¹² Затим је Мојсије послао да позову Датана и Авирона, сина Елијавовог. Они рекоше: „Ми нећемо доћи горе. ¹³ Није ли довољно што си нас извео из земље у којој теку мед и млеко да нас помориш у пустињи, него још хоћеш и да господариш над нама? ¹⁴ Осим тога, ниси нас довео у земљу у којој теку мед и млеко, и ниси нам дао у посед њиве и винограде. Шта хоћеш? Да преведеш ове људе жедне преко воде? Нећемо доћи горе.“

¹⁵ Мојсије се врло наљути и рече Господу: „Не обазири се на њихове приносе. Од њих нисам узео ни магарца, нити сам наудио коме од њих.“

¹⁶ А Кореју Мојсије рече: „Појавите се пред Господом, ти и твоја заједница. Будите сутра овде ти, они и Арон. ¹⁷ Нека сваки узме своју кадионицу и у њу стави ка̂д, и принесе своју кадионицу пред Господа, две стотине педесет кадионица. Ти и Арон узмите своје кадионице.“ ¹⁸ Сваки човек је узео своју кадионицу и у њу ставио ватру и положио на њу ка̂д. Затим су стали на улаз Шатора од састанка са Мојсијем и Ароном. ¹⁹ Кад је Кореј окупио сву заједницу на улаз Шатора од састанка, појавила се слава Господња свој заједници. ²⁰ Тада Господ рече Мојсију и Арону: ²¹ „Одвојте се од ове заједнице, да их докрајчим за час.“

²² Али они падоше на земљу и рекоше: „О, Боже духова свих створења, зар ћеш се разгневити на сву заједницу зато што је један човек сагрешио?“

²³ Господ рече Мојсију и Арону: ²⁴ „Реци заједници: ’Одступите од Корејевих, Датанових, и Авиронових шатора.’“

²⁵ Мојсије устане и оде к Датану и Авирону; пратили су га израиљске старешине. ²⁶ Тада је рекао заједници: „Одступите од шатора ових опаких људи, и не дирајте ништа што им припада, да не изгинете због њихових греха.“ ²⁷ Тада су одступили од шатора Кореја, Датана и Авирона. А Авирон и Датан су изашли и стали на улаз својих шатора са својим женама, синовима и малом децом.

²⁸ Тада Мојсије рече: „Овако ћете знати да ме је Господ послао да учиним сва ова дела, и да их не чиним од своје воље. ²⁹ Ако ови људи умру као што сви људи умиру, те их задеси оно што задеси све људе, онда ме Господ није послао. ³⁰ Али ако Господ учини нешто невиђено: ако земља отвори своје ждрело и прогута и њих и све што је њихово, па живи сиђу у Свет мртвих^[a], тада ћете знати да су ти људи презрели Господа.“

³¹ Чим је изговорио све ове речи, расцепи се земља под њима; ³² земља је отворила своје ждрело и прогутала и њих и њихове домове, са свим Корејевим људима и свом њиховом имовином. ³³ Тако су и они и све њихово живи сишли у Свет мртвих; земља се затворила над њима, па су нестали из збора. ³⁴ Сав се Израиљ, који је био око њих, разбежао кад је чуо њихове крике, говорећи: „Бежимо, да и нас не прогута земља!“

³⁵ Тада је плануо огањ од Господа и прождро оних две стотине педесет људи, који су принели ка̂д.

³⁶ Затим Господ рече Мојсију: ³⁷ „Реци Елеазару, сину свештеника Арона, да из тог згаришта извади кадионице – јер су посвећене – а ватру нека разбаца подаље. ³⁸ А од кадионица људи који су згрешили по цену својих живота, нека се искују плочице за облагање жртвеника. Наиме, принели су их пред Господом, па су постале свете. Нека буду знак за Израиљце.“

³⁹ Свештеник Елеазар је узео бронзане кадионице које су принели они што су изгорели, па су их исковали у плочице за жртвеник. ⁴⁰ Оне су опомена Израиљцима да нико неовлашћени, који није од Ароновог потомства, не приступа да принесе ка̂д пред Господом, да не био прошао као Кореј и његова заједница, по речи коју му је Господ рекао преко Мојсија.

⁴¹ Али већ следећег дана, сав је израиљски збор гунђао против Мојсија и Арона. Говорили су: „Ви сте побили народ Господњи!“

⁴² Док се збор сабирао против њих, Мојсије и Арон се окренуше према Шатору од састанка, кад гле, он покривен облаком и слава се Господња појави. ⁴³ Мојсије и Арон дођу пред Шатор од састанка. ⁴⁴ Тада Господ рече Мојсију: ⁴⁵ „Уклоните се од ове заједнице да их истребим за час!“ Они падоше ничице.

⁴⁶ Мојсије рече Арону: „Узми кадионицу и стави у њу ватру са жртвеника, а на њу стави ка̂д, па похитај к заједници да извршиш за њу обред откупљења, јер је плануо гнев Господњи; помор је већ почео.“ ⁴⁷ Арон узме кадионицу, као што му је Мојсије рекао, и отрчи усред збора. А тамо, помор већ почео међу народом. Тада је ставио ка̂д и извршио обред откупљења за народ. ⁴⁸ Стао је између мртвих и живих и пошаст је престала. ⁴⁹ Од пошасти је помрло четрнаест хиљада седам стотина, осим оних што су изгинули због Кореја. ⁵⁰ Пошто је пошаст престала, Арон се вратио к Мојсију на улаз Шатора од састанка.