Левитски градови

35 Господ рече Мојсију на моавским пољанама код Јордана насупрот Јерихона: ² „Заповеди Израиљцима нека од свог наследства које поседују дају Левитима градове да у њима живе. Дај Левитима и пашњаке који окружују градове. ³ Градови у којима ће живети нека буду њихови, а пашњаци нека буду за њихову стоку и све њихове животиње.

⁴ Нека пашњаци око градова које ћеш дати Левитима, буду хиљаду лаката^[a] удаљени од градског зида, свуда унаоколо. ⁵ Изван града измери две хиљаде лаката на источној страни града, две хиљаде лаката на јужној страни, две хиљада лаката на западној страни и две хиљаде лаката^[b] на северној страни, тако да град буде у средини. То нека им припадне као градски пашњаци.

Градови-уточишта

⁶ Од градова које ћете дати Левитима, шест ће бити градови-уточишта, где ћете дозволити убици да побегне. Уз њих додајте још четрдесет два града. ⁷ Нека буде укупно четрдесет осам градова, са њиховим пашњацима, које ћете дати Левитима ⁸ Кад дајете градове од поседа Израиљаца, од већих племена узмите више, а од мањих узмите мање. Нека свако племе уступи нешто градова Левитима према обиму наследства које је примило.“

⁹ Господ рече Мојсију: ¹⁰ „Говори Израиљцима и реци им: ’Кад преко Јордана пређете у хананску земљу, ¹¹ одвојте себи градове за градове-уточишта, где ће побећи неко ко нехотице убије човека. ¹² Нека вам ти градови буду уточишта од осветника, да убица не би умро пре него што стане на суд пред заједницу. ¹³ Од градова које ћете дати, шест ће вам бити градови-уточишта. ¹⁴ За градове-уточишта дајте три града с друге стране Јордана, а три града у хананској земљи. ¹⁵ Нека ових шест градова служе као уточишта Израиљцима, странцу и дошљаку, где ће побећи свако ко је нехотице убио некога.

¹⁶ Али ако неко удари кога гвозденом алатком, те он умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. ¹⁷ Ако неко удари кога каменом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. ¹⁸ Ако неко удари кога дрвеним предметом из руке од кога се може погинути, и тај умре, он је убица; нека се убица свакако погуби. ¹⁹ Крвни осветник мора лично да убије убицу. Када га сретне нека га убије. ²⁰ Ако неко из мржње, намерно, баци нешто на кога, па га убије, ²¹ или из непријатељства руком удари кога, па он умре, нека тај што га је ударио буде свакако погубљен; убица је. Нека крвни осветник погуби убицу када га сретне.

²² Али ако га случајно гурне без непријатељства, или ако нехотице баци нешто на њега, ²³ или, не видећи га, случајно испусти на њега какав камен који може да усмрти, па он умре, а притом му није био непријатељ, нити је намеравао да му науди, ²⁴ тада нека заједница, према овим прописима, просуди између онога који је усмртио и осветника. ²⁵ Нека заједница избави убицу из руку крвног осветника, и нека га врати у град-уточиште у који је побегао. Нека остане у њему до смрти Првосвештеника, који је био помазан светим уљем.

²⁶ Ако убица ступи изван границе града-уточишта у који је побегао, ²⁷ а крвни осветник наиђе на њега изван границе његовог града-уточишта, па крвни осветник убије убицу, неће бити крив за проливену крв. ²⁸ Наиме, убица мора да остане у граду-уточишту до смрти Првосвештеника. После смрти Првосвештеника убица може да се врати у земљу где има посед.

²⁹ Ово су уредбе и прописи за вас и ваше нараштаје у свим вашим местима.

³⁰ Ко год убије човека нека се погуби на сведочанство сведока. Нико не може да буде осуђен на смрт на основу сведочанства једног сведока.

³¹ Не примајте откупнину за живот убице који је крив за смрт; он мора свакако да се погуби.

³² Не примајте откупнину ни за онога који је побегао у свој град-уточиште, да би се вратио и живео у земљи пре смрти Првосвештеника.

³³ Не оскрнављујте земљу у којој живите, јер крв оскрнављује земљу. Никакво откупљење се не може извршити за земљу на којој је проливена крв, осим крвљу онога који ју је пролио. ³⁴ Не оскрнављујте земљу у којој живите, и где ја пребивам; јер ја, Господ, пребивам међу Израиљцима.’“