5 Мојсијева 1

New Serbian Translation

Увод

1 Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави^[a] насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. ² А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.

³ Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. ⁴ Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, ⁵ с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:

⁶ „Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. ⁷ Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу^[b] и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. ⁸ Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’

Постављење вођа

⁹ У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. ¹⁰ Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. ¹¹ Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! ¹² Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? ¹³ Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’

¹⁴ А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’

¹⁵ Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. ¹⁶ У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. ¹⁷ Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ ¹⁸ У то време сам вам заповедио све што имате да чините.

Послање ухода

¹⁹ Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. ²⁰ Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. ²¹ Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’

²² Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’

²³ Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. ²⁴ Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. ²⁵ Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’

Побуна против Господа

²⁶ Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. ²⁷ Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. ²⁸ Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’

²⁹ Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! ³⁰ Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. ³¹ У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’

³² Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, ³³ који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.

³⁴ Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: ³⁵ ’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, ³⁶ осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’

³⁷ Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! ³⁸ Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. ³⁹ А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. ⁴⁰ Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’

⁴¹ Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.

⁴² Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’

⁴³ Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. ⁴⁴ Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. ⁴⁵ Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. ⁴⁶ Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.