Font Size
5 Мојсијева 32
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
5 Мојсијева 32
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
чуј, земљо, речи мојих уста.
2 Нека моје учење капље као киша,
нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
као пљусак на младу траву.
3 Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
а ви величајте Бога нашега.
4 Он је Стена, дела су му савршена,
праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
Он је праведан и правичан.
5 Али они су се искварили;
на своју срамоту нису му више деца,
нараштај изопачени и препредени.
6 Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,
народе неразумни и немудри?
Зар он није твој Отац, твој Створитељ,
који те начинио и саздао?
7 Сети се прадавних дана,
погледај давнашња поколења.
Упитај свога оца, и он ће ти испричати,
своје старешине, и они ће ти одговорити.
8 Када је Свевишњи народима
делио њихово наследство,
када је размештао потомке Адамове,
одредио је народима међе
у складу са бројем синова Божијих[a].
9 А ГОСПОДЊИ је део његов народ,
Јаков је његов посед.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
чувао га као зеницу свога ока
11 као орао што бди над својим гнездом,
над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
и однесе на својим перима.
12 ГОСПОД га је сам водио –
туђег бога није било с њим.
13 Учинио је да по висовима земље јаше
и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
и уља из кремене литице,
14 кравље урде и млека овчијег и козјег,
лоја јагњећег и јарећег,
најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
Пенушаву крв грожђа си пио.
15 Јешурун[b] се угојио, па се узритао;
угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
и одбацио Стену, свога Спаситеља.
16 Чинили су га љубоморним туђим боговима,
гневили га гнусним идолима.
17 Демонима су приносили жртве, а не Богу,
боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
боговима којих се ваши праоци нису бојали.
18 Занемарио си Стену која те донела на свет,
заборавио Бога који те родио.
19 ГОСПОД то виде и одбаци их,
јер су га његови синови и кћери разгневили.
20 »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
»и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
деца која немају верности.
21 Учинише ме љубоморним оним што није бог,
разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
разгневити их народом неразумним.
22 Јер, од мога гнева огањ се запалио
који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
и запалити темеље планина.
23 »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
своје стреле на њих ћу потрошити.
24 Од глади ће умирати;
изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
отров гуја које по прашини гмижу.
25 Напољу ће им мач затирати децу,
а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
одојчад и старци седокоси.
26 Рекох да ћу их расејати
и избрисати спомен на њих међу људима.
27 Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
Није ГОСПОД све ово учинио!‘«
28 Они су народ без памети,
нема у њима разборитости.
29 Да су мудри, разумели би ово,
увидели шта ће им се десити.
30 Како може један да гони хиљаду
или двојица десет хиљада да нагнају у бекство
ако их њихова стена није продала,
ако их ГОСПОД није изручио?
31 Али њихова стена није као наша Стена –
то чак и наши непријатељи признају.
32 Лоза им потиче од лозе содомске
и са поља гоморских;
грожђе им је пуно отрова,
гроздови пуни горчине,
33 вино им змијски отров,
кобрин отров смртоносни.
34 Зар нисам ово чувао
запечаћено у мојим спремиштима?
35 Моја је освета, ја ћу узвратити.
У своје време нога ће им се оклизнути;
близу је дан њихове пропасти,
њихов усуд брзо им се примиче.
36 Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ
и сажалити се на своје слуге
када види да им је ишчилела снага
и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.
37 Рећи ће: »Где су сада њихови богови,
стена у којој су тражили уточиште,
38 богови који су јели лој њихових жртава
и пили вино њихових леваница?
Нека они устану да вам помогну!
Нека вас они заклоне!
39 »Видите сада да једино ја сам Бог
и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
ја рањавам и ја исцељујем.
Из моје руке нема избављења.
40 Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
Тако ми мога живота вечног,
41 када наоштрим свој мач блистави
и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
и узвратити онима који ме мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу
и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
глава предводникâ непријатељевих.
43 »Веселите се, народи, с његовим народом,
јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
и очистити своју земљу и народ.«
44 Тада Мојсије дође са Хошеом сином Навиним[c] и изговори народу све речи ове песме.
45 Када је Мојсије изговорио све ово целом Израелу, 46 рече им: »Усадите у срце све што сам вам данас свечано објавио, да бисте својој деци могли да заповедите да помно извршавају све речи овог Закона. 47 Јер, оне за вас нису само празне речи – оне су ваш живот. По њима ћете дуго живети у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Мојсију допуштено да види Ханаан
48 Тог истог дана ГОСПОД рече Мојсију: 49 »Попни се на гору Нево у горју Аварим у Моаву, преко пута Јерихона, па погледај Ханаан, земљу коју дајем у посед Израелцима. 50 Тамо ћеш умрети, на гори на коју ћеш се попети, баш као што је и твој брат Аарон умро на гори Хор. 51 То је зато што сте ме обојица изневерили пред Израелцима код водâ Мерива-Кадеша у пустињи Цин и зато што ме међу Израелцима нисте показали као светог. 52 Ту земљу ћеш видети издалека, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем Израелцима.«
5 Мојсијева 32
New Serbian Translation
5 Мојсијева 32
New Serbian Translation
32 Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2 Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3 Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4 Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
5 А они се искварише,
нису више деца његова,
јер срама немају,
нараштај су опак и изопачен.
6 Зар овако враћаш Господу,
народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
који те је начинио и ојачао?
7 Спомените се давних дана,
расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
он ће ти објаснити,
и своје старешине,
они ће ти рећи.
8 Кад је Свевишњи делио наследство народима,
кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
према броју синова Израиљевих[a].
9 Јер, наследство Господње,
народ је његов,
Јаков је део његов,
његово је он наследство.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
и заштитио ко зеницу ока свога.
11 Као што орао бди над својим гнездом,
и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
те их носи на својим перима,
12 тако их је са̂м Господ водио;
другог бога не би поред њега.
13 На висине га је земаљске посадио,
те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
и уљем из најтврђе стене;
14 маслом од стоке,
млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.
15 Угојио се Јешурун[b],
узјогунио се,
усалио си се, окрупњао и наситио,
оставио је Бога који га је начинио,
отпао је од Стене свога спасења.
16 Боговима туђим љубомору му изазваше,
и идолима одвратним гнев му распалише.
17 Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,
боговима које нису познавали,
боговима новим, скоро приспелим,
које преци ваши познавали нису.
18 Занемарио си Стену која те је зачела,
заборавио Бога, који те је родио.
19 Видео је то Господ, па их је одбацио,
јер синови га и ћерке разгневише.
20 Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,
да видим како ће свршити;
јер нараштај су они изопачени,
деца која немају верности.
21 На љубомору су ме изазвали,
богом који Бог није,
разгневили ме својим ништавилима.
Зато ћу их учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу их народом безумним.
22 Јер, мој гнев је ватру запалио,
и гореће све до дубина Света мртвих[c];
прогутаће и земљу и плод њен,
спалиће темеље горске.
23 Стога, невоље ћу на њих згрнути,
на њих ћу своје одапети стреле.
24 Глад ће их похарати,
сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
25 Напољу ће мач узимати децу,
а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
како дојенче, тако седу главу.
26 Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
њих ћу избрисати из сећања људи’,
27 да ми није до гневнога непријатеља:
душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
све то Господ није учинио.’“
28 Јер, они су народ што нема разума,
расуђивања међу њима нема.
29 Кад би само били мудри,
то би они размотрили,
схватили би свој свршетак.
30 Зар би један могао да гони хиљаду,
и да двојица десет хиљада потерају,
да их Стена њихова није продала,
да их Господ њима није изручио.
31 Јер, стена њихова није као наша Стена;
то и душмани наши могу да просуде.
32 Јер, вино њихово,
од лозе је содомске, а са поља гоморских.
Грожђе је његово, грожђе отровано,
гроздови му сама горчина.
33 Вино је њихово отров змијин
и љути је отров аспидин.
34 „Није ли он безбедан код мене,
запечаћен у мојим ризницама?
35 Моја је освета! Ја ћу узвратити,
кад им нога буде посрнула.
Јер близу је дан њихове несреће,
пропаст њихова брзо се примиче.“
36 Господ ће судити своме народу,
на своје ће се слуге сажалити,
кад види да их снага напушта,
да крај дође робу и слободном.
37 Питаће: „Где су сада богови њихови,
где ли стена којом се заклањаше?
38 Јели су сало њихових жртава,
и пили вино њихових изливница.
Нека устану да вам помогну,
нек вам они буду заштита.
39 Видите сада да сам ја онај,
и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
ја рањавам и ја зацељујем;
из моје се руке нико не избавља.
40 Дижем своју руку према небу и кажем:
Не био ја жив до века,
41 ако не наоштрим мач свој сјајни,
да суд узмем у своје руке,
да одмаздом вратим душманима,
и отплатим онима који мене мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу,
мач мој најешће се меса:
крвљу покланих и заробљених,
и дугокосим главама
челника душманских.“
43 Радујте се, пуци, народе његов,
јер крв ће слугу својих осветити,
одмаздом ће узвратити својим душманима,
и откупиће своју земљу и свој народ.
44 Мојсије дође са Осијом[d], сином Навиновим, и изговори све речи ове песме на уши свег народа. 45 Кад је Мојсије завршио да саопштава све ове речи целом Израиљу, 46 рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47 Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана.“
Напомена Мојсијеве смрти
48 Тог истог дана, Господ рече Мојсију: 49 „Попни се на ову гору Аварим, гору Навав, која је у земљи моавској, код Јерихона, и погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим у наследство. 50 Тамо на гори на коју се пењеш ћеш умрети и придружити се своме народу, као што је твој брат Арон умро на гори Ор, придруживши се своме народу. 51 Јер ви сте ми се изневерили пред Израиљцима, у време Мериве кадиске у пустињи Цин, кад нисте показали моју светост пред Израиљцима. 52 Зато ћеш само издалека видети земљу, али у ту земљу, коју дајем народу израиљском, нећеш ући.“
Footnotes
- 32,8 Или: синова Божијих, према кумранским преписима.
- 32,15 Уздигнути, честити, почасни назив за Израиљ.
- 32,22 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.
- 32,44 Исус Навин, према 4. Мој 13,16.
Deuteronomy 32
New International Version
Deuteronomy 32
New International Version
32 Listen,(A) you heavens,(B) and I will speak;
hear, you earth, the words of my mouth.(C)
2 Let my teaching fall like rain(D)
and my words descend like dew,(E)
like showers(F) on new grass,
like abundant rain on tender plants.
3 I will proclaim(G) the name of the Lord.(H)
Oh, praise the greatness(I) of our God!
4 He is the Rock,(J) his works are perfect,(K)
and all his ways are just.
A faithful God(L) who does no wrong,
upright(M) and just is he.(N)
5 They are corrupt and not his children;
to their shame they are a warped and crooked generation.(O)
6 Is this the way you repay(P) the Lord,
you foolish(Q) and unwise people?(R)
Is he not your Father,(S) your Creator,[a]
who made you and formed you?(T)
7 Remember the days of old;(U)
consider the generations long past.(V)
Ask your father and he will tell you,
your elders, and they will explain to you.(W)
8 When the Most High(X) gave the nations their inheritance,
when he divided all mankind,(Y)
he set up boundaries(Z) for the peoples
according to the number of the sons of Israel.[b](AA)
9 For the Lord’s portion(AB) is his people,
Jacob his allotted inheritance.(AC)
10 In a desert(AD) land he found him,
in a barren and howling waste.(AE)
He shielded(AF) him and cared for him;
he guarded him as the apple of his eye,(AG)
11 like an eagle that stirs up its nest
and hovers over its young,(AH)
that spreads its wings to catch them
and carries them aloft.(AI)
12 The Lord alone led(AJ) him;(AK)
no foreign god was with him.(AL)
13 He made him ride on the heights(AM) of the land
and fed him with the fruit of the fields.
He nourished him with honey from the rock,(AN)
and with oil(AO) from the flinty crag,
14 with curds and milk from herd and flock
and with fattened lambs and goats,
with choice rams of Bashan(AP)
and the finest kernels of wheat.(AQ)
You drank the foaming blood of the grape.(AR)
15 Jeshurun[c](AS) grew fat(AT) and kicked;
filled with food, they became heavy and sleek.
They abandoned(AU) the God who made them
and rejected the Rock(AV) their Savior.
16 They made him jealous(AW) with their foreign gods
and angered(AX) him with their detestable idols.
17 They sacrificed(AY) to false gods,(AZ) which are not God—
gods they had not known,(BA)
gods that recently appeared,(BB)
gods your ancestors did not fear.
18 You deserted the Rock, who fathered you;
you forgot(BC) the God who gave you birth.
19 The Lord saw this and rejected them(BD)
because he was angered by his sons and daughters.(BE)
20 “I will hide my face(BF) from them,” he said,
“and see what their end will be;
for they are a perverse generation,(BG)
children who are unfaithful.(BH)
21 They made me jealous(BI) by what is no god
and angered me with their worthless idols.(BJ)
I will make them envious by those who are not a people;
I will make them angry by a nation that has no understanding.(BK)
22 For a fire will be kindled by my wrath,(BL)
one that burns down to the realm of the dead below.(BM)
It will devour(BN) the earth and its harvests(BO)
and set afire the foundations of the mountains.(BP)
23 “I will heap calamities(BQ) on them
and spend my arrows(BR) against them.
24 I will send wasting famine(BS) against them,
consuming pestilence(BT) and deadly plague;(BU)
I will send against them the fangs of wild beasts,(BV)
the venom of vipers(BW) that glide in the dust.(BX)
25 In the street the sword will make them childless;
in their homes terror(BY) will reign.(BZ)
The young men and young women will perish,
the infants and those with gray hair.(CA)
26 I said I would scatter(CB) them
and erase their name from human memory,(CC)
27 but I dreaded the taunt of the enemy,
lest the adversary misunderstand(CD)
and say, ‘Our hand has triumphed;
the Lord has not done all this.’”(CE)
28 They are a nation without sense,
there is no discernment(CF) in them.
29 If only they were wise and would understand this(CG)
and discern what their end will be!(CH)
30 How could one man chase a thousand,
or two put ten thousand to flight,(CI)
unless their Rock had sold them,(CJ)
unless the Lord had given them up?(CK)
31 For their rock is not like our Rock,(CL)
as even our enemies concede.(CM)
32 Their vine comes from the vine of Sodom(CN)
and from the fields of Gomorrah.
Their grapes are filled with poison,(CO)
and their clusters with bitterness.(CP)
33 Their wine is the venom of serpents,
the deadly poison of cobras.(CQ)
34 “Have I not kept this in reserve
and sealed it in my vaults?(CR)
35 It is mine to avenge;(CS) I will repay.(CT)
In due time their foot will slip;(CU)
their day of disaster is near
and their doom rushes upon them.(CV)”
36 The Lord will vindicate his people(CW)
and relent(CX) concerning his servants(CY)
when he sees their strength is gone
and no one is left, slave(CZ) or free.[d]
37 He will say: “Now where are their gods,
the rock they took refuge in,(DA)
38 the gods who ate the fat of their sacrifices
and drank the wine of their drink offerings?(DB)
Let them rise up to help you!
Let them give you shelter!
39 “See now that I myself am he!(DC)
There is no god besides me.(DD)
I put to death(DE) and I bring to life,(DF)
I have wounded and I will heal,(DG)
and no one can deliver out of my hand.(DH)
40 I lift my hand(DI) to heaven and solemnly swear:
As surely as I live forever,(DJ)
41 when I sharpen my flashing sword(DK)
and my hand grasps it in judgment,
I will take vengeance(DL) on my adversaries
and repay those who hate me.(DM)
42 I will make my arrows drunk with blood,(DN)
while my sword devours flesh:(DO)
the blood of the slain and the captives,
the heads of the enemy leaders.”
43 Rejoice,(DP) you nations, with his people,[e][f]
for he will avenge the blood of his servants;(DQ)
he will take vengeance on his enemies(DR)
and make atonement for his land and people.(DS)
44 Moses came with Joshua[g](DT) son of Nun and spoke all the words of this song in the hearing of the people. 45 When Moses finished reciting all these words to all Israel, 46 he said to them, “Take to heart all the words I have solemnly declared to you this day,(DU) so that you may command(DV) your children to obey carefully all the words of this law. 47 They are not just idle words for you—they are your life.(DW) By them you will live long(DX) in the land you are crossing the Jordan to possess.”
Moses to Die on Mount Nebo
48 On that same day the Lord told Moses,(DY) 49 “Go up into the Abarim(DZ) Range to Mount Nebo(EA) in Moab, across from Jericho,(EB) and view Canaan,(EC) the land I am giving the Israelites as their own possession. 50 There on the mountain that you have climbed you will die(ED) and be gathered to your people, just as your brother Aaron died(EE) on Mount Hor(EF) and was gathered to his people. 51 This is because both of you broke faith with me in the presence of the Israelites at the waters of Meribah Kadesh(EG) in the Desert of Zin(EH) and because you did not uphold my holiness among the Israelites.(EI) 52 Therefore, you will see the land only from a distance;(EJ) you will not enter(EK) the land I am giving to the people of Israel.”
Footnotes
- Deuteronomy 32:6 Or Father, who bought you
- Deuteronomy 32:8 Masoretic Text; Dead Sea Scrolls (see also Septuagint) sons of God
- Deuteronomy 32:15 Jeshurun means the upright one, that is, Israel.
- Deuteronomy 32:36 Or and they are without a ruler or leader
- Deuteronomy 32:43 Or Make his people rejoice, you nations
- Deuteronomy 32:43 Masoretic Text; Dead Sea Scrolls (see also Septuagint) people, / and let all the angels worship him, /
- Deuteronomy 32:44 Hebrew Hoshea, a variant of Joshua
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Copyright © 2003 by Bible League International
New Serbian Translation (NSP)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.