Add parallel Print Page Options

Градови уточишта

(5. Мојс 19,1-13; ИсНав 20,1-9)

ГОСПОД рече Мојсију: 10 »Кажи Израелцима: ‚Када преко реке Јордан уђете у Ханаан, 11 изаберите неколико градова да вам буду градови уточишта, у која може да побегне човек који је неког убио случајно. 12 Нека вам ти градови буду уточишта од крвног осветника, тако да човек који је оптужен за убиство не погине пре него што дође на суд пред заједницом. 13 Нека вам шест градова буду градови уточишта: 14 три града са ове, источне стране реке Јордан и три у Ханаану. 15 Нека тих шест градова за Израелце и дошљаке и насељенике међу њима буду уточишта у која ће моћи да побегне онај ко је неког убио случајно.

16 »‚Ако неко неког удари гвозденим предметом, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. 17 Ако неко у руци има камен којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. 18 Ако неко у руци има дрвени предмет којим се може убити, па неког удари, и овај умре, убица је – нека се убица погуби. 19 Нека убицу погуби крвни осветник – када га сретне, нека га погуби. 20 Ако неко неког гурне из злобе или намерно баци нешто на њега, и овај умре, 21 или ако га из мржње удари песницом, и овај умре, нека се нападач погуби, убица је – нека га крвни осветник погуби када га сретне.

22 »‚Ако неко неког изненада гурне, али не из непријатељства, или ако ненамерно нешто баци на њега, 23 или, не видећи га, спусти на њега камен који би га могао убити, и овај умре, тада, пошто му није био непријатељ и није намеравао да му учини зло, 24 нека заједница пресуди између нападача и крвног осветника према овим законима. 25 Нека заједница заштити оптуженога за убиство од крвног осветника и нека га врати у град уточишта у који је побегао. Овај нека остане тамо до смрти првосвештеника, који је помазан светим уљем. 26 Али, ако оптужени за убиство било када изађе ван граница града уточишта у који је побегао 27 и тамо га затекне крвни осветник, овај може да га убије и да не буде крив за убиство. 28 Нека оптужени остане у свом граду уточишта до смрти првосвештеника. Тек после првосвештеникове смрти може да се врати на своје имање.

29 »‚Нека вам ово буде одредба закона из поколења у поколење, где год живели.

30 »‚Ко год неког убије, нека се погуби као убица само на основу сведочења сведокâ, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока.

31 »‚Не примајте откупнину за живот убице, који заслужује да умре. Нека се свакако погуби.

32 »‚Не примајте откупнину за неког ко је побегао у град уточишта, да га тако пустите да се врати и живи на својој земљи пре смрти првосвештеника.

33 »‚Не скврнавите земљу у којој сте. Крвопролиће скврнави земљу. Обред помирења се не може извршити за земљу на коју је проливена крв, осим крвљу онога ко ју је пролио. 34 Не чините нечистом земљу у којој живите и у којој ја боравим, јер ја, ГОСПОД, боравим међу Израелцима.‘«

Read full chapter